U Programu za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA), koji je održan u periodu od 10. do 30. maja 2025. godine, učestvovalo je ukupno 6.632 učenika uzrasta od 15 godina iz 213 škola. Rezultati PISA 2025 pokazuju da je prosečna performansa učenika Kosova u nauci – 357 poena i čitanju – 340 poena, ostala približno na nivou iz 2022. godine (357, odnosno 342 poena), dok je u matematici – 350 poena, prosečna performansa niža za 5 poena u poređenju sa 2022. godinom. Najviši rezultat je zabeležen u oblasti računarskog rešavanja problema – 359 poena. Rezultati u četiri glavna pokazatelja performansi su ispod proseka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U ovom izdanju PISA testa, devojčice su postigle bolje rezultate od dečaka u sve tri ocenjivane oblasti. U nauci, devojčice su ostvarile 366 poena, a dečaci 347 poena, sa razlikom od 19 poena. U čitanju, devojčice su postigle 358 poena, u poređenju sa 322 poena kod dečaka, što predstavlja razliku od 36 poena. U matematici su rezultati gotovo jednaki – 351 poen kod devojčica i 350 poena kod dečaka.
Preliminarno čitanje nalaza PISA 2025 sugeriše da fokus metodoloških i pedagoških intervencija treba da bude na podizanju kvaliteta učenja i obezbeđivanju napretka svih učenika. Poseban prioritet treba da se posveti razvoju primenjenih veština u matematici, nauci i čitanju, naročito kritičkom mišljenju, interpretaciji informacija, rešavanju problema i primeni znanja u realnim životnim situacijama.
Jedna od oblasti sa velikim potencijalom za unapređenje jeste povećanje broja učenika koji dostižu osnovne nivoe veština. U 2025. godini, oko 21% učenika na Kosovu dostiglo je najmanje Nivo 2 u nauci, 15% u matematici i oko 16% u čitanju. Istovremeno, broj učenika koji postižu najviše nivoe performansi ostaje veoma mali. Ovo ukazuje na potrebu za dvostrukim pristupom: većom podrškom učenicima sa slabijim rezultatima i posebnim programima za razvoj potencijala učenika sa visokim performansama.
Pažnju zahteva i pohađanje nastave. Oko 54% učenika je izjavilo da su izostali bar jedan dan tokom dve nedelje pre testa, dok je 56% izostalo bar sa jednog časa. Ovi podaci ukazuju na potrebu za boljim mehanizmima praćenja prisustva i strukturisanijom saradnjom između škole, roditelja i učenika.
Na osnovu nalaza, izveštaj PISA programa preporučuje:
- Jačanje osnovnog učenja u matematici, nauci i čitanju, sa posebnim fokusom na učenike koji ne dostižu Nivo 2 veština.
- Razvoj nastave zasnovane na rešavanju problema, realnim situacijama, kritičkom mišljenju i praktičnoj primeni znanja.
- Kreiranje programa za učenike sa visokim performansama, radi identifikacije i razvoja talenta u nauci, matematici i čitanju.
- Korišćenje akademske otpornosti kao pozitivne prakse, identifikovanjem škola, nastavnika i metoda koji pomažu učenicima iz nepovoljnih sredina da postignu visoke rezultate.
- Jačanje profesionalnog razvoja nastavnika, posebno u pedagogiji usmerenoj na kompetencije, formativnom ocenjivanju, diferencijaciji nastave i upravljanju odeljenjem.
- Razvoj politika za efektivno korišćenje tehnologije i veštačke inteligencije, prelaskom sa instrumentalne upotrebe na njihovu primenu u istraživanju, analizi, verifikaciji i samostalnom stvaranju znanja.
- Jačanje saradnje škola i porodice, posebno u podršci učenicima, praćenju prisustva i stvaranju održivih navika učenja.
- Unapređenje klime učenja i pozitivne discipline, stvaranjem mirnijih, inkluzivnih i na proces učenja fokusiranih učionica.
- Praćenje prisustva učenika i preduzimanje ranih mera za učenike sa čestim izostancima.
Ministarstvo obrazovanja i nauke (MON) će analizirati sve nalaze, rezultate i podatke iz PISA 2025. Izveštaj će služiti kao centralna referenca za sistemske, metodološke i pedagoške intervencije i unapređenja, koja će se odraziti u novoj Strategiji obrazovanja.
